Peter Mađar nema nameru da bude onaj koji će prvi da pozove Trampa. Ali ako se Vašington javi — odgovorit će. Ovo je klasičan balkanski (i centralnoevropski) manevar: ne ponižavaj se, ali ostavi vrata otvorena. Na Balkanu ga znamo kao „da ne ćutiš, ali i da ne odbijaš".

Za Rusiju, Mađar govori direktno na način koji se retko čuje u evropskoj politici. Priznaje da Mađarska ima energetske interese vezane za Moskvu, ali u istom dahu kaže da je Rusija bezbednosni rizik za Evropu. „Poznajemo Ruse — nije to luge ili kultura, već ruski mač", rekao je on. Ova metafora govori više od sto diplomatskih saopštenja.

Na temi EU, Mađar je manje zainteresovan. Odbacio je ideju o „Ujedinjenim Evropskim Državama" i zalaže se za Evropu suverenih nacija. Ovo zvuči poznato — isti argument čujemo od Višegradske grupe godinama. Razlika je što sada dolazi od čoveka koji zamenjuje Orbana, što znači da ovo nije lična politika, već nacionalni stav.

Za migraciju, kritika prema Briselu je oštra. I ovo je tema gde Balkan ima pravo da se oseti solidarno — nismo mi tranzitna ruta, niti osećamo posledice, a odluke se nose u Briselu i Berlinu.

Mađar predlaže i saziv po godišnjici Mađarske revolucije od 1956. godine. Simbolika je jasna — mala nacija koja se suprotstavlja imperiji. Pitanje je da li je Mađar zaista spreman da bude taj revolucionar ili samo koristi istoriju za domaće poene.