Nobelovka za mir Narges Mohamadi prebačena je u bolnicu u Teheranu. Posle dva srčana udara u zatvoru - mart 2026 i 1. maj 2026 - vlasti priznaju da više ne mogu da je drže u istoj ćeliji bez da to bude toliko vidljivo. Privremena suspenzija zatvorske kazne, u zamenu za znatnu kauciju.

Prema fondaciji njene porodice, stanje je kritično. Izgubila 20 kilograma u zatvoru. Ima skokove i padove krvnog pritiska, teške glavobolje, vrtoglavicu, mučninu, dvostruke slike. Ima istoriju plućne embolije. Bračni par kaže da ona ponekad ima poteškoće da govori. Prebačena ambulantnim kolima do bolnice „Pars" u Teheranu.

Mohamadi ima 54 godine. U februaru ove godine dobila je novih 7,5 godina zatvorske kazne - ne za kriminalna dela, već za njene govore na obeležavanjima smrti Mahse Amini i mladih žena ubijenih tokom protesta 2022. Sumarno, kroz 14 hapšenja u karijeri, njena kazna je preko 44 godine.

Sve što je preživela u zatvoru - izolaciju, ponovljena ispitivanja, fizičko maltretiranje, medicinsko zanemarivanje - ona je dokumentovala. Zapisi su iznošeni tajno preko njenih koleginica u zatvoru, preko posetilaca, sa rizikom za njihove živote. Bili su prepisivani više puta nakon što su čuvari nalazili i uništavali. Njeni memoari, naslovljeni „Žena nikad ne prestaje da se bori", biće objavljeni u septembru.

Za svet, njena priča je testament onoga što je miran aktivizam protiv državne represije. Za Balkan, to je podsetnik da je naša sopstvena sloboda - koju uzimamo zdravo za gotovo - rezultat 50-100 godina borbe, i da u ovom trenutku tu borbu vode žene u Iranu, u Avganistanu, u Tibetu. Njihova borba je i naša borba, ako smo iskreni sa sobom. Mir nije statičan. To je aktivno održavanje.

Pitanje za one koji ovo čitaju s kafom u ruci: šta mi radimo za Narges Mohamadi? Kada prođe njen sledeći srčani udar - ako ga preživi - hoćemo li je pamtiti kao Nobelovku, ili će joj zaboraviti ime za nedelju dana? Imaginacija slobode počinje sećanjem na one koji su za nju platili krvlju. I sada, u Teheranu, jedna 54-godišnja žena to radi za nas.