Gradonačelnik koji proverava sme li da uhapsi stranog premijera - to zvuči kao politički teatar, i delimično jeste. Ali iza nastupa novog gradonačelnika Njujorka leži nešto stvarnije: nalog za hapšenje međunarodnog suda koji većina zapadnih lidera radije prećutkuje.

Zohran Mamdani, gradonačelnik Njujorka, izjavio je da proverava može li njegova administracija da uhapsi izraelskog premijera Benjamina Netanjahua ukoliko on dođe u grad na Generalnu skupštinu UN u septembru. Međunarodni krivični sud izdao je nalog za hapšenje Netanjahua u novembru 2024. godine za navodne ratne zločine u Gazi, među kojima i „glad kao metod ratovanja, ubistva, progon i druga nehumana dela”.

„Njegovo mesto je u Hagu”, poručio je Mamdani u podkastu Njujork tajmsa, ponavljajući stavove iz svoje uspešne gradonačelničke kampanje. Priznao je da nije siguran ima li pravno ovlašćenje da naredi njujorškoj policiji, koja je pod njegovom kontrolom, da pritvori stranog lidera, ali je potvrdio da je o tome razgovarao sa pravnim sektorom grada. „Uradićemo sve što nam njujorški zakon dozvoljava”, rekao je.

Pravni stručnjaci su ovakvo hapšenje ocenili kao „praktično nemoguće” i upozoravaju da bi moglo da stvori direktan sukob sa američkom saveznom vlašću. SAD nisu članica Međunarodnog krivičnog suda i ne priznaju njegovu nadležnost. Predsednik Tramp je u februaru 2025. godine uveo sankcije protiv suda, tvrdeći da on nema ovlašćenje ni nad SAD ni nad Izraelom.

Netanjahu je odbacio pretnje Mamdanija u radijskom nastupu, rekavši da nije zabrinut i optužujući gradonačelnika da podržava Hamas - što je Mamdani negirao. Izraelski ambasador u UN, Dani Danon, kritikovao je Mamdanija ukazujući na rastući antisemitizam u gradu, dok je Trampov ambasador u UN, Majk Volc, pretnju nazvao „čistim političkim teatrom”.

A ipak, iza teatra se vidi pomeranje. Mamdani je podsetio da protivljenje pomoći Izraelu raste i u samoj Demokratskoj partiji - skoro polovina demokrata u Predstavničkom domu je u sredu glasala za ukidanje 3,3 milijarde dolara vojne pomoći. Mera je pala, ali samo glasanje pokazuje koliko se tanji podrška koja se nekada smatrala nedodirljivom.

Za Balkan, gde građani dobro znaju šta znači kad međunarodni sud upre prst ka nečijem lideru, ova scena ima poseban ukus. Razlika je u tome što je ovde prst uperen ka savezniku najmoćnije države na svetu - i baš zato će nalog, najverovatnije, ostati samo na papiru. Pravda, čini se, ima različitu težinu zavisno od toga ko stoji na optuženičkoj klupi.