Venecuela pokušava da prebroji svoje mrtve posle dva razorna zemljotresa koji su pogodili zemlju, a brojke su strašne. Prema nepotpunim vladinim podacima, poginulo je preko 1.700 ljudi, a više od 5.000 je povređeno - i to je tek početni račun.

Dva snažna potresa, jačine 7,2 i 7,5 stepeni, dogodila su se 24. juna i najteže su pogodila Karakas i saveznu državu La Gvaira. Američki geološki zavod procenjuje da se stvarni broj žrtava „verovatno meri u desetinama hiljada" - razlika koja govori sve o tome koliko teško jedna zemlja u krizi može da izmeri sopstveno stradanje. Samo u Karakasu oštećeno je 432 škole, a osam bolnica moralo je da se zatvori.

Zdravstveni sistem, već krhak i pre katastrofe, sada jedva diše. Lekar iz prestonice opisuje kako odeljenja intenzivne nege koja su ranije primala i do deset pacijenata sada mogu da prime samo četiri - zbog nedostatka osoblja i opreme. Kad zemlju koja godinama tone u ekonomskoj i političkoj krizi pogodi zemljotres, posledica nije samo ruševina, već i sistem koji nema čime da odgovori.

Vlasti su prekinule nastavu, a sačuvane škole pretvorile u privremena skloništa. U ponedeljak je udario i slabiji potres od 4,9 stepeni, posle kojeg su se zgrade ponovo praznile. Balkan dobro zna šta znači kad se zemlja trese - ali i šta znači kad posle potresa najveći udarac dolazi od toga koliko je slab bio sistem pre nego što je udarila priroda. Pitanje za Venecuelu nije samo koliko je srušila zemlja, već koliko je država uopšte imala da izgubi.