"I Putin i Tramp izrazili su suštinski slične ocene o ponašanju Kijevskog režima pod Zelenskim, koji, podstaknut i podržan od strane Evropljana, vodi politiku produžavanja sukoba." To je saopštio Jurij Ušakov, savetnik Kremlja - i jednom rečenicom sublimirao šta se zapravo dešava između Moskve i Vašingtona.

Dva predsednika imaju reč o Zelenskom. Ali istu reč. To je novo. Donedavno je Tramp javno kritikovao Zelenskog, dok je Putin pričao o "režimu u Kijevu". Sad njihove formulacije postaju gotovo identične - i to nije slučajno.

Prema Kremlju, Evropljani su "podsticatelji". U prevodu sa diplomatskog jezika: NATO, Nemačka, Francuska i Ujedinjeno Kraljevstvo drže rat, a da njih nema, Zelenski bi odavno prihvatio mir pod uslovima Moskve. Da li je to tačno? Teško pitanje. Da li je to toliko važno? Ne. Važno je da Tramp počinje da prihvata tu verziju.

U istom razgovoru, Tramp je javno izjavio da je "Ukrajina vojno poražena". To je jezik Kremlja, ne zapadnih analitičara. I prvi put američki predsednik ga koristi za opis situacije.

Balkan treba da pazi. Kad dva velika lidera počnu da koriste identičan rečnik za trećeg, to znači da su se dogovorili kako da ga isključe. Zelenski danas, sutra ko? Ko su naši "režimi" u očima Moskve i Vašingtona, ako odjednom odluče da i o nama govore na isti način?

Ovo je prikaz kako moć funkcioniše u eri personalizovanih odnosa među liderima. Ministarska diplomatija je zamenjena telefonskim razgovorima između dvojice muškaraca. Balkanska istorija govori: kad dva čoveka odlučuju o svetu, mali ljudi plaćaju račun.