U brodogradilištu Sevmaš u Severodvinsku Rusija je porinula novu nuklearnu podmornicu „Uljanovsk” klase Jasen-M. Šesta od dvanaest planiranih. Cifra je važnija od ceremonije - ovo nije prototip, ovo je serija.

Ono zbog čega se na Zapadu piše drugačijim tonom jesu rakete koje nosi. Hipersonični „Cirkon” leti oko tri puta brže od „Oniksa” i, prema istim procenama, sedam do devet puta brže od verzija „Kalibra”. Analitičari koje citiraju zapadni finansijski i odbrambeni mediji ocenjuju da NATO trenutno nema efikasnu odbranu protiv takvih projektila.

Tišina kao oružje

Trupovi su od demagnetisanog čelika, pogon je konstruisan za izuzetno tihu plovidbu. To je poenta cele klase - podmornica koju protivnik ne čuje ne mora da bude ni najbrža ni najveća. Dovoljno je da bude tamo gde niko ne računa da jeste.

Svaki brod može da nosi do 40 raketa „Cirkon” sa taktičkim nuklearnim bojevim glavama. Prema procenama koje prenose zapadne analize, grupa od šest takvih podmornica teorijski bi pokrivala oko 4.500 kvadratnih kilometara pri iznenadnom udaru.

Reč „teorijski” tu radi mnogo. Ove brojke dolaze iz analiza, a analize o tuđem oružju po pravilu se pišu sa jednom rukom na kalkulatoru i drugom na budžetskom zahtevu. To ne znači da su izmišljene - znači da i onaj ko ih objavljuje ima interes da zvuče krupno.

Trougao koji niko nije raspustio

Jasen-M je deo ruske nuklearne trijade, zajedno sa strateškim podmornicama klase Borej koje nose interkontinentalne balističke rakete. Zapadni analitičari ovu flotu opisuju kao „najmoćniju podvodnu silu našeg vremena” i procenjuju da se ravnoteža u narednoj deceniji pomera u korist Rusije.

Takve ocene treba čitati pažljivo sa obe strane. Rusija ima interes da izgleda jača nego što jeste. Zapadni analitičari imaju interes da pretnja izgleda veća nego što jeste. Između ta dva interesa stoji jedna podmornica koja je zaista porinuta i koja zaista postoji.

Sa Balkana, gledano bez iluzija

Na ovom prostoru postoji dugo iskustvo sa tim šta znači živeti između blokova koji se mere. Ne mora da padne nijedan projektil da bi se odluke menjale - dovoljno je da obe strane smatraju da se ravnoteža pomerila. Tada se pregovara drugačije, kupuje se drugačija oprema i pišu se drugačiji budžeti.

Šest podmornica od dvanaest. Znači serija ne završava tu, i sledeća vest iz Severodvinska neće biti iznenađenje. Pitanje je da li ih neko uopšte još broji, ili je broj postao pozadina na koju smo se navikli.