Peking je zvanično potvrdio ono što je Vašington već najavio: Donald Tramp dolazi u Kinu 14-15. maja. To je prva poseta američkog predsednika Kini od 2017. godine - odnosno od početka Trampovog prvog mandata. Između tada i sada prošli su jedan trgovinski rat, jedna pandemija i jedna nova administracija. Sada - ponovo on.

Detalji programa su uobičajeni za državne posete: dolazak u sredu uveče, zvanični doček u četvrtak, državna večera. Petak - zvanični ručak, potom odlazak. To je format. Sadržaj je problematičniji. Na dnevnom redu: vazduhoplovstvo, poljoprivreda, energetika, sporazum o retkim mineralima. I manje zvanično: Iran i Rusija.

Kina igra dvostruku igru u sukobu na Bliskom istoku. Javno poziva na „mirno rešenje". Tiho prodaje satelitsku tehnologiju Iranu. Pre nekoliko dana Vašington je uveo sankcije protiv tri kineske kompanije - Meentropy Technology (Hangzhou) Co. Ltd, The Earth Eye, i Chang Guang Satellite Technology Co. - zbog navodnog snabdevanja Irana satelitskim snimcima koji su mu omogućili napade na američke snage. Te sankcije su stigle nekoliko dana pre Trampove posete. Nije slučajnost.

Prethodni direktni sastanak između Trampa i Si Đinpinga bio je u oktobru na samitu APEK u Južnoj Koreji. Tada je razgovor bio „trgovinski rat". Sada - isti trgovinski rat je u potpuno novom kontekstu. Tarife u oba smera. Tehnološke ban-liste. Tajvansko pitanje u pozadini. I svaka poseta američkog predsednika Kini ima četiri poruke - dve za Kineze, dve za domaće tržište u SAD. Kinezi gledaju: Tramp je tu, mi smo sila. Amerikanci gledaju: Tramp pregovara sa svetom, on je lider.

Za Balkan ovo nije direktna tema, ali je indirektno važno. Kada SAD i Kina pregovaraju, cene energenata osete svi. Kada se uvedu sankcije, kineske kompanije se pomeraju - uključujući i one koje ulažu na Balkanu. I najvažnije - kada dve najveće sile u svetu razgovaraju, Balkan postaje još manji gluvonemi u igri. Ne prvi put. Ali zato i treba da pažljivo pratimo svaku rečenicu iz Pekinga i Vašingtona - jer naša budućnost se piše tamo.