Ukrajina je pozvala izraelskog ambasadora u Ministarstvo spoljnih poslova - protestna nota za kupovinu ruskog žita koje Kijev identifikuje kao ukrajinsko žito ukradeno sa okupiranih teritorija. Ministar spoljnih poslova Andrej Sibiga direktno poručuje: „Nelegitimna trgovina Rusije sa ukradenim ukrajinskim žitom ne može da ugrozi dobre ukrajinsko-izraelske odnose" - rečenica koja zapravo govori upravo suprotno.

Brodovi sa žitom uzetim sa okupiranih ukrajinskih regiona stigli su u luku Haifa, a Izrael dosad nije reagovao adekvatno na prethodna ukrajinska upozorenja. To je deo šire slike: Izrael održava radne odnose sa Rusijom uprkos pritisku zapadnih saveznika, a rusko žito - bez razlike na poreklo - nalazi kupce.

Ukrajina ovo gleda kao direktnu krađu nacionalnog resursa. Rusija prodaje žito po tržišnim cenama i niko zvanično ne pita za provenijenciju. „Ukraden resurs" je pravna i moralna kategorija. „Žito po konkurentnoj ceni" je realpolitika. Izrael, pod pritiskom sopstvenih snabdevačkih potreba i sopstvenih geopolitičkih ravnoteža, dosad je birao pragmatizam.

Ukrajina nema mnogo instrumenata za pritisak na Izrael - ali protest sam po sebi je poruka i za druge. Ako ukradeni resursi slobodno cirkulišu na globalnom tržištu, onda je svaka buduća sankcijska struktura meka koliko hartija na kojoj je napisana.