Američka pomorska blokada pritiska Iran do ivice. Sekretar odbrane SAD nazvao je je gvozdenom - i brojke to potvrđuju: 34 zaplenjena broda, američke snage aktivne i u Indijskom okeanu i u Pacifiku. Iranski izvoz sirove nafte - glavni izvor deviza za zemlju - pod direktnom je pretnjom.

Ako problem sa skladištenjem nafte potraje, Iran će morati smanjiti proizvodnju. Analitičari procenjuju da zemlja može izdržati još dva do tri meseca na trenutnom tempu. Posle tog roka - kritična situacija. Nafta bukvalno nema gde da ide.

Građani to osećaju na tržnicama. Cene osnovnih prehrambenih proizvoda porasle su tri do četiri puta. Milion radnih mesta izgubljeno je direktno zbog sukoba, još dva miliona ugrožena. Novi vrhovni vođa pozvao je građane da pokažu obzir jedni prema drugima - eufemizam za to da ih država neće prehraniti.

Režim još uvek kontroliše situaciju, ali naracija je delikatna: samo tri meseca pre početka sukoba, Iran je bio na ivici narodnog bunta zbog ekonomske krize. Američke i izraelske vojne operacije dале su režimu izgovor - spoljni neprijatelj krije unutrašnje probleme. Ali koliko dugo to može trajati kad ljudi nemaju hleba?

Preliminarni razgovori o pregovorima vode se, američki predstavnici očekuju se u Pakistanu. Ali preliminarni razgovori i gvozdena blokada teško se spajaju. Jedan ili drugi će popustiti - i istorija kaže da se to retko dešava rano.