Berlin je rekao jasno ne. Bivši kancelar Gerhard Šreder ne može biti medijator između Moskve i Kijeva - i to ne zato što nema iskustva, već zato što ima preveliko lično prijateljstvo sa Vladimirom Putinom i predug angažman u ruskim energetskim kompanijama. Kako reče jedan izvor: „Putinov prijatelj jednostavno ne može biti medijator."

Putin je predlog poslao na velika vrata. „Među evropskim političarima, lično bih voleo Šredera kao sagovornika," izjavio je. To je rečenica sa trostrukom funkcijom: da Šredera vrati na diplomatsku scenu, da podeli zapadni blok (jer u Nemačkoj postoje razdori oko ove ideje), i da pošalje poruku da je Moskva spremna za razgovor - ali pod sopstvenim uslovima.

Nemačka vladina koalicija sada predlaže alternativu: predsednik Frank-Valter Štajnmajer. Prema Der Spiegel, razmatra se i ideja o zajedničkoj medijaciji Štajnmajera i Šredera - „interesantna ideja", prema vladinom izvoru. Prevod: Berlin ne želi potpuno da odbaci ponudu, jer bi potpuno odbacivanje značilo odustajanje od svih razgovora o Ukrajini.

Unutar SPD-a (Šrederove partije), slika je podeljena. Adis Ahmetović kaže: „Svaka ponuda mora ozbiljno da se analizira." Ralf Štegner dodaje da bi odbijanje takve inicijative „bilo neodgovorno" ako Evropi daje mesto u pregovorima. Šreder, koji već ima 82 godine, preko svoje kancelarije odbio je da komentariše.

Za balkansku perspektivu ovo je važno. Pouka: i velike evropske sile imaju unutrašnje podele kada je u pitanju Rusija. Nemačka nije „monolitna" u svom pristupu. I to je poučna stvar za naše zemlje koje se stalno pitaju - „zašto Evropa ne govori jednim glasom". Odgovor - jer čak ni Berlin ne govori jednim glasom.

Pitanje koje ostaje otvoreno: za šta zapravo Putin nudi medijatora? Da li je to znak slabosti, ili manevar za kupovinu vremena? Ili je jednostavno taktika - tražim Šredera znajući da će biti odbijen, pa onda predlažem nekoga „goreg" sa kim ću biti prinuđen da pregovaram? Diplomatija ima svoje scenarije. I nijedan nije onakav kakav izgleda.