Brisel je napisao izveštaj, a u našoj zemlji svi ga čitaju kako im odgovara. Evropska komisija u svom Izveštaju o vladavini prava upozorava da pritisak na sudstvo se nastavlja - a premijer Hristijan Mickoski isti dokument je proglasio za najbolji koji je Makedonija dosad dobila. Isti tekst, dve suprotne istine. Pitanje je koju od njih građani osećaju na svojoj koži.

Izveštaj, objavljen 17. jula, decentan je u diplomatskom jeziku, ali jasan u suštini. Mešanje i pritisak od drugih grana vlasti, veli se, nastavljaju da izazivaju ozbiljnu zabrinutost za nezavisnost sudstva. Funkcioneri i predstavnici Vlade pojačali su lične kritike prema sudijama i tužiocima, a izjave o „čišćenju“ pravosuđa mogu da potkopaju njegovu nezavisnost.

Brojke koje bole

Najtvrđi deo izveštaja nisu ocene, već procenti. Samo 21 odsto građana i 19 odsto kompanija ocenjuju nezavisnost sudova kao dobru - pad sa 28 i 26 odsto u prethodnoj godini. Poverenje pada, i Komisija direktno imenuje krivca: percepcija za pritisak od Vlade, političari i ekonomski interesi.

Tu su i pare. Za sudski sistem u budžetu za 2026 obezbeđeno je 0,28 odsto od BDP-a, iako zakon traži 0,8 odsto. Za tužilaštvo - 0,21 odsto naspram zakonski predviđenih 0,4. Drugim rečima, pravosuđe je finansirano na gotovo trećinu od onoga što sam zakon garantuje. Teško je da si nezavisan kad zavisiš od onoga koji te kritikuje da bi ti odobrio budžet.

Premijer ne odstupa

Mickoski ne samo što se nije povukao - on je poručio da će nastaviti javno da kritikuje sudije i tužioce, i da oni neće dobiti više para dok ne pokažu rezultate. „Nastaviću da ih kritikujem i javno da tražim rezultate. Građani sami vide da nema zadovoljavajuće isporuke pravde“, izjavio je on, ocenjujući izveštaj kao najbolji dosad.

Opozicija ga čita sasvim drugačije. Iz SDSM-a, preko člana Izvršnog odbora Aleksandra Naumoskog, vele da izveštaj razotkriva „surovu istinu“ - nema reformi, korupcija je široko rasprostranjena, a sudstvo je pod političkim pritiskom. „Izveštaj iz Brisela je crveni karton“, poručio je Naumoski, optužujući vlast da „osećanja“ premijera stavlja iznad Ustava.

Između samofalbe vlasti i alarma opozicije stoji jedan podatak koji nijedna strana ne može da zavrne u svoju korist: četiri od pet građana ne veruju u nezavisnost sudova. To nije stav Brisela, niti SDSM-a - to je stav samih ljudi. I dok se političari prepucavaju čiji je izveštaj, poverenje u pravdu nastavlja da se topi. Ko će odgovarati za to?