Pet godina zamrzavanja nuklearnog programa - toliko nudi Teheran. Dvadeset godina traži Vašington. Negde između tih brojki leži dogovor koji može da promeni Bliski istok - ili da ga ostavi tačno gde jeste.

Prema "Njujork Tajmsu", koji se poziva na detalje sa diplomatskih sastanaka u Pakistanu, Iran i SAD su prešli sa opštih političkih poruka na razgovore o konkretnim rokovima za zaustavljanje iranskih nuklearnih aktivnosti. To znači da su pregovori ušli u osetljivu fazu - onu gde reči počinju da imaju težinu.

Uranijum je jabuka razdora

Vašington insistira da 440 kilograma uranijuma obogaćenog na 60 odsto bude izvezeno iz Irana. Teheran kaže - taj materijal ostaje kod kuće, ali nudi mogućnost značajnog razređivanja kako bi se eliminisao rizik od naoružanja. Bela kuća potvrdila je da razgovori nastavljaju i da traži još jedan krug konsultacija, sa sledećim sastankom zakazanim za četvrtak.

Na papiru, ovo liči na napredak. Ali koliko ovakvih "istorijskih dogovora" na Bliskom istoku završilo u fioci? Obogaćeni uranijum je tehničko pitanje. Pravo pitanje je da li Tramp želi dogovor kao nasleđe ili kao alat za pritisak pred izborima. A Teheran? Teheran uvek igra na dugo.