Iran je izabran za zamenika predsedavajućeg Konferencije za Sporazum o neširenju nuklearnog naoružanja u UN - i američki predstavnik Kristofer Džou reagovao je ocenom da je to „više od sramote i sramota za kredibilitet ove konferencije". Iran godinama ignoriše obaveze proistekle iz Sporazuma i odbija saradnju sa Međunarodnom agencijom za atomsku energiju - pa ipak je dobio mesto na čelu foruma za nuklearno razoružanje.

Iranski ambasador Reza Nadžafi odgovorio je da je američka kritika „neosnovana i politički motivisana" - i potencirao ironiju: jedina zemlja koja je ikada upotrebila nuklearno oružje danas se postavlja za arbitra nuklearne usaglašenosti. To je argument koji se teško može odbiti samo retorikom.

Nuklearni spor je jezgro tekućeg konflikta. Tramp je ponovio da Iran nikada ne sme da dobije nuklearnu bombu; Teheran insistira da je obogaćivanje uranijuma miroljubivo. I MAAE i američka obaveštajna zajednica ocenili su da je Iran imao program za razvoj nuklearnog oružja do 2003 - posle toga je nejasno. Iranska strana sada predlaže da se odlože nuklearni razgovori dok se ne reši humanitarni konflikt i ne otvori tesnac. To je struktura koja im odgovara - dobijaju odmor, a nuklearni program nastavlja.

Za region, nuklearni Iran je scenario koji sve balkanske vlade tiho posmatraju. Ne zbog direktne pretnje, već zbog domino-efekta - ako Iran dobije bombu, Saudijska Arabija će odmah hteti svoju. Bliski istok sa više nuklearnih aktera opasniji je za sve.