Japanski parlament je okončao višegodišnju raspravu o budućnosti Hrizantemovog prestola na način koji mnogi nisu očekivali: umesto da otvori vrata ženskoj lozi, učvrstio je isključivo mušku, očinsku naslednu liniju. I to uprkos snažnoj podršci javnosti za suprotno.

Novi zakon donosi dve izmene. Dozvoljava daljim muškim rođacima starijim od 15 godina da se vrate u carsku porodicu putem usvajanja, ukoliko su neoženjeni. I dozvoljava princezama da zadrže carski status nakon što se udaju za običnog građanina - ali njihovi supruzi i deca ostaju nepriznati kao članovi carske porodice. Polovične ustupke, koji paze da prava vrata ostanu zaključana.

Kriza na samom vrhu

Mera pokušava da reši demografsku krizu u srcu monarhije: od šesnaest odraslih članova carske porodice, samo petina su muškarci, a dece nema. Princ Hisahito, sa 19 godina, unuk cara, prvo je muško dete rođeno u carskoj porodici za četiri decenije. Ako ostane bez sina, po sadašnjim pravilima nema naslednika - i carska loza jednostavno završava.

Političku ironiju je teško prevideti. Baš prva žena premijer Japana, Sanae Takaiči, predvodila je ovu reformu. Takaiči i konzervativno krilo Liberalno-demokratske partije tvrde da je muška krvna linija „jedini izvor carskog autoriteta i legitimiteta". Profesor Hideja Kavaniši sa Univerziteta u Nagoji ocenio je da predlog „ne odražava javnu volju".

Hladnoća u kraljevskim palatama

Princeza Aiko, sa 24 godine, jedino dete cara i carice, uživa veliku popularnost - ali kao žena ne može da nasledi presto. Ispred nje su u redu njen stric Akišito (60) i njegov sin Hisahito, a treći je princ Hitači od 90 godina. Carica Masako, diplomatkinja školovana na Harvardu, razvila je depresiju i anksioznost nakon rođenja Aiko, zbog kritika što nije rodila muško. Feministička teoretičarka Čizuko Ueno kaže da sistem muške članove tretira kao priplodnjake, a od žena traži da funkcionišu kao mašine za rađanje muških naslednika.

Švedska, Holandija, Norveška, Belgija, Danska i Luksemburg odavno su uvele potpuno nasleđivanje bez razlike na pol. Japan ostaje među malobrojnim ustavnim monarhijama koje potpuno isključuju žene - stroža čak i od Monaka. Institucija postoji oko 1.500 godina istorijski, ili 2.600 po tradicionalnom računanju. Istorijski, konkubine su rodile oko polovine japanskih careva, sve dok ta praksa nije okončana. Bez tog mehanizma, i sa starenjem i padom nataliteta, istoričari upozoravaju da muška loza dugoročno ne može da opstane - mnogi od mogućih usvojenika udaljeni su i po 36 generacija od sadašnjeg cara.

Dok se Balkan raspravlja o mnogo čemu, retko o tome ko sme da sedne na presto samo zbog pola. A Japan, jedna od najmodernijih ekonomija sveta, u 2026. godini svesno je izabrao tradiciju ispred matematike. Pitanje nije da li će loza istrajati - već koliko dugo jedna država može da se pretvara da se brojke ne odnose na nju.