Maliska hunta koja kontroliše Bamako preživela je najveći napad u poslednjih pet godina - i Moskva požurila da iskoristi situaciju. Prema ruskom Ministarstvu odbrane, koordiniran "pokušaj državnog udara" sprečen je uz pomoć ruskih snaga, zajedno sa maliskim bezbednosnim strukturama. Nisu svi analitičari saglasni sa ovom interpretacijom.

U subotu, paravojni napad na najmanje četiri grada istovremeno - među njima međunarodni aerodrom u Bamaku, grad Kati, i severni centri Kidal i Sevare - prema zvaničnim procenama, obuhvatio približno 12.000 napadnutih ljudi sa "sofisticiranim oružjem". Al-Kaeda povezani militanti i separatistički Azavadski front za oslobođenje izjasnili su se kao odgovorni.

Maliski ministar odbrane, general Sadio Kamara, poginuo je u napadima. To čini slučaj najkrupnijim diplomatskim problemom za huntu Asimija Goite, koja kontroliše zemlju od državnog udara 2020. godine. Isti Goita koji se danas pozira sa ruskim ambasadorom Igorom Gromiko u Bamaku i objavljuje fotografije sa "sastanka sa ruskom delegacijom" - bio je u tišini tri dana posle napada.

Kontrola nad napadnutim područjima i tačan broj žrtava još uvek nisu poznati. Stanovnici Bamaka opisuju "napetu vazduh", strah za bezbednost, i nedostatak jasnih informacija od vlade.

Za Moskvu ovo je zlatna prilika. Severozapadna Afrika - Mali, Burkina Faso, Niger - ušla je u režim otvorenog ruskog uticaja u 2023. godini posle serije državnih udara. Francuske vojske su povučene, ruski "Afrikanski korpus" (naslednik "Vagnera") postao je glavni bezbednosni partner za hunte. Sada kada region pokazuje znake nestabilnosti, Moskva se predstavlja kao "stabilizator".

Pitanje je prosto - da li je ovo zaista sprečen državni udar, ili samo ruska interpretacija vojno-terenske situacije koja još uvek nije pod kontrolom? Istorija sovjetske, potom ruske propagande nas je naučila da sa "sprečenim napadom" često se krije "napad koji nas je promakao" ili "poražen napad koji nismo sabotirali".

Za Balkan, Afrika nije distanca. Maliske krize dele zajednički kod sa krizama koje naše institucije imaju - slabe državne strukture, spoljašnji igrači koji popunjavaju prazna mesta, lokalni političari koji igraju sve protiv svih. Samo mi imamo više vode i manje oružja.