Rat ne stvara samo heroje - stvara i čudovišta u sopstvenim redovima. Ukrajinu je potresao skandal u kojem su vojnici iz brigade „155" optuženi da su kidnapovali i ubili dvojicu braće, civile iz Kijevske oblasti. Priča je toliko mračna da čak i u četvrtoj godini rata uspeva da šokira.

Prema iznetom, braća su odvedena iz porodične kuće u noći između 27. i 28. juna, prebačena u Poltavsku oblast i tamo ubijena. Grupu je predvodio Stanislav Lučanov, komandant brigade, koji je samovoljno napustio mesto i u bekstvu je. Devetorica vojnika su privedena i optužena za protivzakonito lišavanje slobode i ubistvo.

Vrhovni komandant Oleksandar Sirski naredio je istragu vojne bezbednosne službe i policije. Iz Generalštaba su saopštili da su svi identifikovani učesnici optuženi. Ali sama činjenica da se ovako nešto dogodilo - da ljudi u uniformi svoje države kidnapuju i ubijaju sopstvene civile - otkriva nešto što nijedna istraga ne može da popravi unazad.

Rat legitimizuje oružje i nasilje, a onda neki ljudi izgube granicu između neprijatelja i suseda. Ovo nije priča o frontu - to je priča o tome šta rat radi ljudima duboko iza njega. Balkan pamti svoje ratove i zna da najstrašnije zločine često ne čini neprijatelj spolja, već neko u istoj uniformi ko je prestao da vidi čoveka preko puta. Pitanje nije samo ko će odgovarati, već koliko ovakvih slučajeva ostaje neprijavljeno pod velom rata.