Volodimir Zelenski došao je na Balkan tražeći municiju, a otišao ostavljajući za sobom diplomatsku štetu koja će se čistiti mnogo duže nego što je trajala poseta.

U Beogradu, na prvom sastanku sa Aleksandrom Vučićem, ukrajinski predsednik izjavio je da Ukrajina neće priznati nezavisnost Kosova. Reakcija iz Prištine bila je brza i simbolična: sa glavne saobraćajnice skinut je veliki plavo-žuti transparent sa natpisom „Slobodna Ukrajina”, postavljen još 2022. godine. Gradonačelnik Perparim Rama rekao je da saoseća sa „narodima suočenim sa ratom, nasiljem i progonom”, ali je dodao da poštovanje mora da bude uzajamno.

Zašto ukrajinski predsednik uopšte ulazi u ovo

Odgovor, kao i obično, nije u principima nego u logistici. Srbija i dalje proizvodi značajne količine municije sovjetskog kalibra - upravo ono što Kijev ne može da nabavi od zapadnih saveznika, koji rade po standardima NATO-a. Ukrajinska armija se još oslanja na teške haubice i tenkove iz sovjetskog vremena, ključne za operacije u Donbasu. Uprkos glasnoj proruskoj retorici, Vučić očigledno diskretno pušta tu municiju ka Kijevu.

Florijan Biber, direktor Centra za studije Jugoistočne Evrope na Univerzitetu u Gracu, formulisao je to bez zamotavanja: Ukrajina je u poziciji u kojoj ne može da se zanima ničim osim najhitnijim potrebama, a Vučić joj je trenutno važan.

Znači - za sanduke granata trguje se pozicijom o statusu jednog suseda. Da li je neko u Prištini ili u Beogradu zaista mislio da će takva aritmetika ostati nepročitana?

Reka kao argument

Posle posete, Vučić je zapretio da će fizički preusmeriti tok reke Ibar, kao odgovor na rušenje kuća u srpskom vlasništvu u blizini kosovske akumulacije. Ako se to dogodi, presušiće jezero koje vodom snabdeva veći deo Kosova i koje hladi njegovu najveću elektranu.

Srpski ministar inostranih poslova Marko Đurić i albanski premijer Edi Rama nastavili su raspravu javno, na mrežama - Rama optužujući da Srbija živi u „političkom balonu” i da je Kosovo davno izgubila.

Precedent koji svi koriste kada im odgovara

Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. godine, priznatu od preko 100 država, među kojima SAD, Britanija i 22 od 27 članica EU. Zahtev za članstvo u Uniji podnet je u decembru 2022. godine.

Upravo je tu nerv koji je Zelenski dotakao. Vladimir Putin godinama koristi status Kosova da opravda invaziju na Gruziju 2008. i aneksiju Krima 2014. godine. Kosovski ministar inostranih poslova Glauk Konjufca rekao je da je sa žaljenjem primio stavove Zelenskog, budući da se takva retorika poklapa sa ruskim pokušajima da se Kosovo poziva kao precedent.

Zastupnici kosovske nezavisnosti godinama je predstavljaju kao jedinstven slučaj, a ne kao model. Ali članice EU kao Španija i Kipar, koje imaju svoje separatističke pokrete, odbijaju da je priznaju i osporavaju okolnosti odvajanja. Biber zatvara krug: u zavisnosti od toga na kojoj strani spora stojite, imaćete različito mišljenje o tome šta nezavisnost Kosova znači za druge teritorijalne sporove u svetu.

Za Vučića je račun jednostavniji. Zbližavanje sa Zelenskim dolazi u momentu kada ga Brisel kritikuje zbog nasilja nad antivladinim protestima i opominje na eroziju demokratskih standarda. Simbolično bliže veze sa Kijevom su jeftin način da se ta kritika pritupi pred moguće domaće izbore. Na Balkanu to nije novost - novost je samo to što je ovaj put rekvizit ukrajinski predsednik.