Britanski par - Lindzi i Kreg Forman, i oba na 53 godine - do pre nekoliko dana još uvek su imali telefonski pristup do svog porodice. Sada ne. Uhapšeni su u Iranu u januaru 2025., dok su putovali sa motorom kroz svet. Osuđeni su na 10 godina zatvor za navodnu špijunažu. Smešteni su u zatvoru „Evin" u Teheranu - poznat širom sveta kao mesto od kojeg mnogi ne izlaze.

Porodica - sin Džo Benet osobno - nije čula majku više od jedne sedmice. Prema nevladinim organizacijama koje rade na njihovo oslobađanje, iranske vlasti su prekinule telefonski pristup kao „reakcija" na jedno medijsko intervju u kome je par rekao da se oseća „napušteno" i da se šanse za slobodu im se smanjuju.

„Ne znamo da li majka mi i Kreg su bezbedni", rekao je Benet. Rečenica koja za britansku javnost zvuči dramatično, za nas na Balkanu zvuči poznato - to je rečenica koju mnogi majke iz 1990-tih su izgovarali za sinove u rat.

Britansko Ministarstvo za spoljne poslove osudilo je suđenje kao „celosno neprihvatljivo i neopravdano". Ali realnost je da London nema ručicu sa Teheran. Ne ima ambasadorskih odnosa, ne ima ekonomski lost, ne ima direktna linija preko SAD (osobeno po sadašnjem tonu Trampove administracije prema Iranu).

Možda najdiskvalifikujućiji detalj u ovoj priči ga rasvetli Lindzi Forman u jednom prethodnom intervjuu sa ITV: za vreme američkih i izraelskih udara protiv Iran prošle godine, u zatvoru „Evin" slušali su projektili i dronovi. Zatvorenici su panikirali. „Kada zgrade se tresu, nema gde da pobegnemo", rekla je. Zatvor, kako naglasila, nema odgovarajuće izlaze za hitne slučaje.

Veća tragedija od 10-godišnje kazne za špijunažu sa fabrikovanim dokazima, je samo scenario u kome njihov zatvor bude pogoden od rakete. I u momentu, sa eskalacijom između Iran i zapad, to je scenario koje je još na masi.

Za balkanske čitaoce - 10 godina bez mogućnosti za normalnu komunikaciju, u tuđ zatvor, sa fabrikovanim optužbama - to je priča koju mnogi od naših dijaspora i insajderi pamtaju od 1990-tih. Nije slučajnost što britanski novinari je prenoSuvaju kao „nepredlozivu". Na Balkanu je čitamo kao „već slušnu".