Šengen je sistem kojim se Evropa najviše hvali. Slobodno kretanje, bez granica, bez pečata, bez čekanja. I sada se dve članice, Italija i Španija, raspravljaju preko video-veze zato što je jedna drugoj uvela kontrole.

Španski ministar unutrašnjih poslova Fernando Grande-Marlaska traži da Italija odmah ukine kontrole nad putnicima koji dolaze iz Španije. Mera, kaže on, nema smisla - ulazak u Seutu ne znači automatski ulazak u šengenski prostor. Na hitnoj videokonferenciji ministara unutrašnjih poslova ponovio je isto: Šengen nikada nije bio ugrožen, a potez Rima je „potpuno nepotreban i neproporcionalan”.

Mera koja se uvodi lako, a ukida teško

Italijanski ministar Antonio Tajani brani kontrole kao „opreznu organizacionu meru” za nacionalnu bezbednost. Izražava solidarnost sa Španijom - i u istom dahu insistira da zaštita ostaje. Poznata formula: razumevanje u rečenici, granična kontrola u praksi.

Grande-Marlaska se poziva na Fronteks, koji je potvrdio da bezbednost granice ni u jednom trenutku nije bila narušena. Dakle agencija čiji je posao upravo to kaže da nema problema, a kontrole ipak stoje. To je razlika između bezbednosne procene i političke poruke - i ova druga obično traje duže.

Brisel će „proceniti”

Evrokomesar za unutrašnje poslove Magnus Bruner saopštio je da će Komisija oceniti da li je suspenzija šengenskih pravila prema Španiji bila proporcionalna. Istovremeno je kritikovao i španski program legalizacije, kojim je preko 600.000 ljudi bez dokumenata dobilo dozvolu boravka.

Dakle Komisija ima primedbe na obe strane, proceniće, i do zaključka će stići nekada. U međuvremenu je rampa na putu spuštena.

Zašto nas ovo zanima odavde

Zato što je svako sa Balkana ko je čekao vizu, ko je punio fasciklu dokumentima, ko je na šalteru objašnjavao zašto putuje - slušao isti argument kojim se Španija sada brani. Da ne predstavlja rizik. Da je provera nepotrebna. I zna koliko taj argument teži kada sa druge strane sedi država koja je već odlučila.

Razlika je što je Španija punopravna članica, sa Fronteksom na svojoj strani i sa Komisijom koja joj uzima slučaj. I ipak kontrole stoje. Da li bi kod nas neko reagovao brže?

Šengen nije zakon prirode - to je sporazum između država koje pristaju da veruju jedna drugoj. Ove nedelje su dve od njih pokazale koliko se brzo ta saglasnost povlači kada kod kuće pritisne politika. Oni koji još čekaju da uđu u taj prostor pažljivo gledaju kako se ponašaju oni koji su već unutra.