Aleksej Lihačov, direktor ruske nuklearne korporacije Rosatom, na edukativnom maratonu u Moskvi rekao je rečenicu koja ne zvuči kao novinarska informacija, već kao zaglavlje na vojnom dokumentu: "Glavna misija Rosatoma - nuklearni štit i nuklearni mač - ostaje naša kritična zadaća".

Na istom događaju, zamenik predsednika Saveta za bezbednost, Dmitrij Medvedev, ušao je još dublje: "Postoje i drugi prototipovi, mnogo obećavajući, koje ne bih hteo da detaljiziram". Prevod: imamo oružje za koje ne pričamo - i to je cilj same izjave.

Lihačov takođe je potvrdio da Putin lično prati razvoj "oružja zasnovanog na novim fizičkim principima". To je ruska formulacija koja može da znači sve - od hipersoničnih raketa do nove generacije strateških raketnih sistema. Što je sigurno: Rosatom ne radi samo na civilnim nuklearnim postrojenjima. Je i industrijska strategija ruske vojske.

Medvedev je dodao još jednu izjavu koja u diplomatskom jeziku zvuči kao pretnja: "Imamo sve što naši protivnici imaju, plus nešto više". Nije rekao šta. Nije morao.

Zašto ova izjava dolazi sada? Zato što svet gleda Iran, Ukrajinu, Bliski istok - a Rusija ne želi da bude zaboravljena. Kada se Moskva oseća postrani, Moskva otvara nuklearni razgovor. To je stara formula.

Za Balkan, ovo nije tema za raskažavanje, već za slušanje. Mi smo u graničnoj zoni između ruskog uticaja i zapadnog bloka. Nuklearne pretnje od Moskve nas štite samo ako smo na pravilnoj strani razgovora - a u momentu, niko ne zna tačno koja je ta strana.