Moskva ima novi problem na Balkanu i zove se odbrambena saradnja. Jurij Pilipson, direktor odeljenja za Jugoistočnu Evropu u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova, u intervjuu za TASS opisao je trostranu deklaraciju između Hrvatske, Albanije i Kosova kao „vojni kvaziblok” koji destabilizuje region.

Dokument su u Tirani u martu 2025. godine potpisali ministri odbrane tri zemlje. On predviđa saradnju u odbrambenoj industriji, zajedničke nabavke, interoperabilnost snaga i razmenu podataka. Ono što ne predviđa jeste savez - nema klauzule o zajedničkoj odbrani, nema obaveze da neko nekome priskoči u pomoć. Pravno gledano, to je okvir za saradnju, a ne član 5.

Kada saradnja postane „osovina”

Pilipson je konkretno prigovorio razvoju odbrambene industrije, zajedničkim nabavkama i sistemima za razmenu podataka, a posebno jačanju kosovskih vojnih kapaciteta, pozivajući se na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN. Prema njemu, „stvaranje zatvorene osovine Zagreb-Tirana-Priština predstavlja destabilizujući faktor”.

Moskva je pritom otvoreno saopštila da deli srpske zabrinutosti zbog navodnog „antisrpskog karaktera” aranžmana. Srbija se zaista oštro suprotstavila deklaraciji još pri potpisivanju.

Rečnik sa duplim dnom

Vredi primetiti izbor reči. Tri zemlje koje zajedno kupuju opremu su „kvaziblok”. Tri zemlje koje razmenjuju podatke formiraju „osovinu”. To je rečnik koji na Balkanu ima težinu - „osovina” ovde nije neutralan termin i Pilipson to zna.

Zanimljivo je i to što su dve od tri potpisnice članice NATO-a. Hrvatska je u Alijansi od 2009, Albanija od iste godine. Njihova odbrambena saradnja sa trećom zemljom u regionu teško može biti veći vojni fakt od samog članstva. Ako je to problem, onda je problem star petnaest godina, a ne od marta prošle godine.

Šta ovo znači za nas

Makedonija nije potpisnica ove deklaracije. Ali jeste članica NATO-a od 2020. i nalazi se tačno u sredini regiona za koji Moskva tvrdi da se destabilizuje. Svako povlačenje linije kroz Balkan - „osovina” s jedne strane, „zabrinutost” s druge - ostavlja nas negde na toj liniji, hteli mi to ili ne.

Pitanje koje ostaje je jednostavno: ako je regionalna odbrambena saradnja među susedima destabilizujuća, šta bi tačno bilo stabilizujuće? Odgovor na to pitanje obično govori više o onome ko postavlja problem nego o samom problemu.