"Koji rat će se završiti prvi? Ne znam, možda će vremenski rok biti isti." Tom rečenicom Donald Tramp je novinarima ostavio domaći zadatak - da odgonetnu da li je razgovarao sa Putinom o hitnom kraju dva najveća svetska sukoba. Iran i Ukrajinu, u jednom potezu.

Izjava je došla nakon 90-minutnog telefonskog razgovora sa ruskim predsednikom. Istog dana Tramp je deklarisao: "Mislim da je Ukrajina, vojno, poražena." Ne stidi se te teze i ne ublažava ton. Istovremeno tvrdi da je Putin ponudio pomoć u rešavanju iranskog uranijuma - svojevrsna razmena diplomatskih usluga između dve supersile koje su ove godine postale partneri, a da to nisu priznale.

Analitičari koji se citiraju u američkim medijima ukazuju da oba sukoba mogu da završe istovremeno iz prostog razloga - ekonomske neodrživosti. Američka ekonomija više ne može da finansira Kijev, a ni ruska nije u stanju da trpi dugotrajni rat sa sankcijama. Ali i ti pogledi su nedorečeni. Kad Tramp kaže "Ukrajina je poražena", to znači jedno: predaja Donbasa i Luganska.

Za Balkan, ovakva trgovina granicama je direktan i produženi upozoravajući signal. Jer kad god moćnici prepisuju mape kroz telefonske razgovore, posledice stignu do nas za nekoliko godina. To je istorija 20. veka.

Pitanje je jednostavnije nego što izgleda: ako Putin i Tramp zaista veruju da su "blizu rešenja", zašto vojnici obe strane još uvek ginu? Ili je rešenje u tome da svaki od njih može da ga proda kao pobedu kod kuće, a stvarnost na bojnom polju je sasvim druga? Istorija pamti da "brzi sporazumi" između velikih sila obično znače loše sporazume za male ljude.