Ima mesta gde prošlost ne želi da ostane zakopana. U Tuamu, u irskom okrugu Golvej, iz zemlje i dalje izlaze dečje kosti - na mestu nekadašnjeg doma za neudate majke i njihovu decu iskopavači su nedavno pronašli još 22 tela dojenčadi. Time se ukupan broj pronađenih ostataka penje na 99.

Dom je radio između 1925. i 1961. godine, pod upravom katoličkog reda sestara Bon Sekur. Pola veka kasnije, svet saznaje kako su završila deca koja su tamo umrla - mnoga od njih, prema istraživanju, bila su bačena u septičku jamu koju lokalni stanovnici jednostavno nazivaju „Jama”.

Priča nije izbila juče. Još 2014. godine lokalna istoričarka Ketrin Korles pronašla je 796 umrlica za decu i bebe koje su preminule u ustanovi - a za nijedno od njih nije bilo zapisa gde je pokopano. Skoro hiljadu dece, a nijedan grob na papiru. Ko je vodio te knjige, i zašto su odjednom prestali da upisuju imena?

Novi nalazi sakupljeni su za oko šest nedelja rada, završenog 15. jula. Tela su izvađena iz kovčega na jugozapadnom uglu lokacije, u delu koji je istorijski bio označen kao groblje. Svi ostaci sada se prenose u novu mrtvačnicu i laboratoriju u Togermoru, gde će specijalisti pokušati, kroz rendgenske preglede i 3D skeniranje, da deci vrate barem uzrast, pol i ime.

Dosad je 62 osobe dalo uzorke DNK kako bi pomoglo u identifikaciji. Red Bon Sekur priznao je da su deca bila pokopana na „neprimeren i neprihvatljiv način”, izvinio se i uplatio 2,14 miliona funti za troškove iskopavanja. Opštinski savet Golveja, koji je bio vlasnik ustanove, takođe se izvinio - pošto je 2021. godine jedna istražna komisija objavila svoj izveštaj.

Izvinjenje je lako kada su svedoci već pokojnici. Rad na terenu treba da traje do 2027. godine, a analize još nekoliko godina posle. I dok irska država konačno otvara ono što je decenijama pokrivala, ostaje pitanje koje ne traži laboratoriju da se odgovori: koliko je društvo znalo za ovo, a izabralo da gleda na drugu stranu?