Kada ruski predsednik Vladimir Putin govori o „kraju rata u Ukrajini", to čini sa intonacijom čoveka koji već ima pobedu u rukama. Realnost, kako analiziraju većino eksperti, je drugačija. Kremlj ima povnatrešnji problem koji postepeno počinje da ga jede - i taj ne dolazi od Zapad.

To je tihoto iscrpljavanje na tri stuba što ga drže vlast: ruskite nacionalisti, žiteli na anektirani teritorije, i srednja klasa. Prve dve grupe su ideološki osigurane - one dobivaju „osvojen mir", pobednička naracija, i nema od kade da im se pojavi razočarenje. Treta grupa je ovaa so koja Kremlj ima problem.

Srednata klasa ne saka „pobeda". Saka prosečen kvalitet na život: nekriz pristup do internet, stabilna cena na leb, možnost da patuva, sinot da odi vo nekakov normalen univerzitet. Seto toa vo poslednive dve godini se sosipa vo delovi. Blokirani se socijalni mreži, inflacijata gi izede zaštedite, a ruskite banki ne rabotat kako što rabotat zapadnite.

Analitičarite koi go sledat vnatrešniot život na Moskva ja gledaat istata šema kako vo docnite 1980-ti - momentot koga sistemot zaboravi deka i negovite funkcioneri imaat ženi, deca i pasoši. Ne revolucija. Tuku elitna rekonfiguracija. Zad fasadata na „monoliten Kremlj" ima nekolku frakcii, i tie počnaa da se pozicioniraat za posle-Putin era. Prašanje - koga; ne - dali.

Što znači toa za realnosta? Site varijanti koi ekspertite gi razgleduvaat vodat do eden ist ishod: zamrznat konflikt vo Ukraina, ne „bezuslovno predavanje". Ne zatoa što Moskva ne saka povekje - tuku zatoa što ne može da si dozvoli. Beskonečnata vojna e skapa duri i za zemja koja pretendira deka e energetski suverena.

Za Balkanot, toa e eden informativen moment. Zamrznatiot konflikt - toa e scenarioto so koe našiot region živeeše 30 godini. Bosna, Kosovo, Kipar. Znaeme kako toa izgleda. Znaeme i kolku e skapo. I znaeme deka „zamrznat" ne znači „završen" - znači „čeka".